IZNENADA

 

Piše. Ibrahim Kajan

IZNENADA 

desilo se iznenada, dok sam se sagibao i povezivao 

vezice na cipelama; 

gle, pomislih užasnut, prste i ruke – bile su mi potpuno nepoznate. 

Nikad ih nisam vidio. 

Krenuo sam prema vratima,

ali nisam znao kamo sam zapravo pošao. 

Zazvonio je telefon, i zvuk mi je prostrugao 

cijelim tijelom, užasno i surovo. 

Ruka, koja mi je bila potpuno nepoznata, 

podiže slušalicu i prisloni na uho. 

Kajane, Kajane, javi se! 

Šutio sam poput lopova zatečena u tuđoj kući; 

nisam znao šta znači riječ: Kajan. 

Ime mi bi potpuno nepoznato. 

Prihvatio sam još jednom kvaku na vratima 

i počeo razmišljati... Javi se!“ – Siđoh stubištem… 

kao da ću na ulicu. 

Kako sam se ovdje zatekao. 

Od kada sam tu, otkud sam došao....  

U mimohodu, potpuno jasno vidim 

ljude koji me zagledaju i čude se nečem neobičnom 

što imam na sebi a ja toga – jedini – nisam svjestan. 

Osvrću se za mnom, nije im jasna moja 

zapanjujuća zbunjenost, 

Pitam se neprestano: kajan, je li to ime čovjeka ili životinje, 

Ali, šta ja imam s tim? 

Je li to signal, znak čije sam značenje zaboravio? 

Bože moj, šta će biti sa mnom? 

Bože moj, šta će biti sa mnom

NAKON POTOPA, Shura publikacije, Opatija, 2021. str. 70